Ogledalo
Ogledalo

Episode 30 · 3 months ago

Novinarstvom protiv lažnih vesti

ABOUT THIS EPISODE

U publikaciji "Izveštavanje o migrantima - između manipulacije i etike" navodi se da, ukoliko se posmatraju manipulativni narativi, može se uočiti da se oni šire izuzetno velikom brzinom preko platformi koje mobilizuju desetine hiljada građana, da uključuju eksplicitnu ksenofobiju, šovinizam i govor mržnje, i da na planu fabule i stila podrazumevaju nekoliko šablona. 

U periodu od 21. septembra do 29. decembra 2020. godine na portalu VOICE objavljeno je 25 analitičkih tekstova. Analizu medijskog izveštavanja o izbeglicama i migrantima i uočenih manipulativnih narativa sproveli su Petar Alimpijević, Sanja Kosović, Igor Išpanović, Aleksandar Bugarin, Vanja Kolar, Divna Prusac, Dániel Csíkos, Iva Gajić i Mateja Agatonović. Najveći deo objavljenih istraživačkih tekstova zasniva se na uočavanju i razotkrivanju plasiranih lažnih, manipulativnih i ksenofobičnih informacija o izbeglicama i migrantima, a sagovornici podkasta Ogledalo naglašavaju da su tokom projekta najčešće nailazili na reciklirane vesti. 

Stoga su i imenovani lokalni poverenici čiji je zadatak da budu u direktnom kontaktu sa novinarima i urednicima lokalnih medija, ali i sa građanima iz tih sredina koje zastupaju, kako bi se zajedničkim snagama podsticao medijski profesionalizam i suzbijale diskriminatorne medijske prakse kada je u pitanju izveštavanje o migrantima. Njihova iskustva možete da čujete upravo u ovom izdanju podkasta "Ogledalo".

Država je delom kriva za širenje lažnih vesti

Mateja Agatonović kaže da su strah i nepoverenje u institucije države ono što potpomaže širenje lažnih vesti. Kako kaže, Srbija je pohvaljena od Evropske unije zbog odnosa prema migrantima, ali ono što i dalje nedostaje jeste komunikacija institucija koje se njima bave prema građanima. “Te

grupe koje smo mi pratili, to su ljudi koji su okupljeni oko antisistemskih ideja. Nisu tu samo migranti na tapetu, to su ljudi koji ne veruju nikome - koji ne veruju ni državi, ni crkvi, koji više veruju Orbanu ili Putinu nego Komesarijatu za izbeglice i ljudi koji se osećaju ostavljeni sami na svome. Njihov glavni impuls koji provejava iz celog antimigrantskog impulsa je strah - oni ne veruju državi, društvu, nikome. E sad, ja bih rekao da je tu jedan od problema i komunikacija sa državom od koje ne možete dobiti kvalitetne informacije i koja je neke od najvećih fejk njuz priča mogla da spreči sa jednim ili dva saopštenja. Znači, ništa da laže ili da se pretvara, nego samo da kaže kako jeste, da pojasni neku situaciju i glasinu koja se pojavila. A mi kao fektčekeri koji pokušavamo da dopremo do tih institucija udarimo u zid. Jednostavno smatram da država i institucije moraju mnogo bolje da komuniciraju, pogotovo ovako jednu društveno osetljivu temu.”

Iako su tekstovi u kojima su raskrinkane lažne vesti po pravilu manje čitani od prvobitnih tekstova, Mateja Agatonović naglašava da, u konačnici, posao fektčekera i nije da se takmiče po tiražu ili pregledima sa portalima koji šire lažne vesti, već da izveštavaju po etičkim pravilima novinarstva.

Da li postoji rešenje?

Poznato je da za komplikovane probleme ne postoje jednostvana rešenja. Prva prepreka u sprečavanju širenja dezinformacija, a time i ksenofobije, jeste razbijanje interesnog balona, objašnjava Igor Išpanović.

“Često se dešava, pogotovo kada su ovako osetljive teme u pitanju, da sav taj rad ostane u uskom krugu i pitanje je kako izaći iz tog balona u kom mi egzistiramo. Često imam u glavi, kad neko naleti na naš dibanking – kako reaguju oni koji su bili za to i kako reaguju oni koji su širili taj fejk njuz. Oni koji su protiv toga, reaguju još defanzivnije. Trebalo bi poruke slati onima koji su neutralni. Taj bes koji postoji u njima, taj bes jeste opravdan, samo nije usmeren. To što policija ne radi svoj posao, to jeste tačno, samo oni to primenjuju na kontekst migranata. To što je vlast izneverila sva njihova očekivanja, to je opet tačno, ali oni to primenjuju na kontekst migrantske krize. Oči javnosti treba usmeriti ka pravim problemima. Možda tu nije rešenje nastaviti i neprestano pisati o migrantima, nego pisati u drugim problemima. I onda bi oni videli - ovo je ono što mene tišti, što mene mori, što mene dovodi u situaciju kakva jeste, gde je moj životni standard ispod nule - onda bi prostora za mržnju bilo mnogo manje.”

Sagovornici podkasta Ogledalo kao još jednu neophodnu prepreku ka rešenju izdvajaju nedostatak medijske pismenosti kod građana Srbije, a dodaju i da smatraju da to treba da bude deo formalnog obrazovanja.

Jedno od rešenja širenja dezinformaca o migrantima bila bi i delimična izmena etičkog kodeksa novinara, odnosno njegova primena. Članovi Suda časti Nezavisnog društva novinara Srbije sastavili su dopune za smernice primene Kodeksa novinara Srbije čime bi se poboljšalo izveštavanje o izbeglicama.

Autorke podkasta: Iva Gajić, Irena Čučković, Sanja Đorđević