Ogledalo
Ogledalo

Episode 7 · 4 months ago

Zašto država?

ABOUT THIS EPISODE

Stanovnici Srbije koji žive van glavnog grada, centralizaciju najčešće zovu
„beogradizacija“ jer, kako kažu, u Beogradu se bolje živi jer tamo ima najviše
novca.  

Ipak, u programima srbijanskih partija decentralizacija je jedna od tačaka, a opozija često kritikuje vlast po ovom osnovu. Čak i u Statutu vladajuće Srpske napredne stranke stoji deo o decentralizaciji Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine od svog osnivanja govori kako o punopravnoj autonomiji Vojvodine, tako i o decentralizaciji Srbije, postojala je i stranka Ujedinjeni regioni Srbije koja
je osnovana na temeljima decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja.
Novi pokreti, kao što je Građanski front, neretko ističu potrebu za decentralizacijom koja odgovara čak i Beogradu. 

Da li je centralizacija prost rezultat "većeg kapaciteta" Beograda i njegove
komparativne prednosti u odnosu na druge, ili je, pak, u pitanju podcenjivanje
i diskriminacija ljudi koji žive izvan našeg glavnog grada, kako i zašto doći
do decentralizacije i na koje se zemlje ugledati – teme su o kojima u ovom
izdanju Ogledala razgovaramo sa Danijelom Dašićem, programskim menadžerom
Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD).  

Zašto decentralizacija? 

Ako se krene dublje u pitanje zašto decentralizacija, može se otići i dublje – zašto
država. Na ovo pitanje Dašić navodi da je država tu jer određeni broj ljudi,
umesto dase sami brinu o ključnim aspektima kao što su zdravstvo, školstvo,
bezbednost – angažuju državu da se brine o tome. Te usluge, zapravo, treba da
budu bliske, dostupne i svima dostupne. 

„Mi imamo sve te usluge u, da se slikovito izrazim u jednom tržnom centru koji je u Beogradu. Dalje postoje ispostave, ali one nisu najjeftinije, ne pružaju nam
dovoljno brzo i efikasno usluge. Sistem malih prodavnica na koje ljudi koji
tamo kupuju imaju mogućnost da utiču što se tiče robe, ljudstva, jeste najbolji
primer decentralizacije“, navodi Dašić. 

Decentralizacija – prazna priča u predizbornim govorima

Mnoge stranke u Srbiji u svoj program uvrstile su deo o decentralizaciji, kao
ključnom preduslovu za razvoj Srbije, a primera kritike vlasti po ovom osnovu
možemo naći i kod Srpske napredne stranke dok je još bila opoziciona partija.
Ipak, praksa je drugačija.  

Razlog lake i jeftine prodaje ideje decentralizacije, Dašić vidi u primamljivosti takvog sistema najširem krugu građana. Tako i sama decentralizacija odgovara samo njima, dok Vlasti ipak odgovara centralizovana moć kojom mogu da upravljaju iz fotelje.  

Centralizovana moć u jednom čoveku

Čitav sistem dao je osnovu za centralizaciju vlasti ne samo u jednoj tački, navodi
Dašić, već i u jednom čoveku – predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji ni sa
svojim najbližim saradnicima ne deli, već se za sve on pita čak i za one stvari
za koje nema ingerencije. 

Tako je on sam najavio da je oročio Vladu do 2022. kada će biti održani i parlamentarni izbori uz redovne predsedničke i lokalne izbore u Beogradu. Dašić napominje da se ovakav sistem izbora samo kod nas održava i da je to potrebno menjati. 

Ipak, veliki je posao menjati izborni sistem, a još teži menjati izborni proces.
Međutim, personalizacija izbornog sistema i procesa mogu biti put ka
decentralizaciji Srbije. 

Decentralizovana Srbija – odozdo naviše

Vraćajući se u period Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Danijel Dašić iz NKD-a navodi da su je zapadni analitičari nazivali decentralizovanom zemljom i pored kulta ličnosti predsednika Josipa Broza Tita, upravo zato što su građanke i građani odlučivali na nivou mesnih zajednica o bitnim pitanjima za njihove živote. 

Upravo je to i ideal koji treba pratiti – da sve odluke mogu da idu odozdo naviše. 

Ipak, kada dođe do decentralizacije – treba imati na umu da oni manji centri kojima će manja mesta gravitirati poput Novog Sada, Niša, Subotice, Novog Pazara ne postanu mali Beogradi. Međutim, sve se to može zakonski regulisati i pažljivim delovanje u probnom periodu od 5-10 godina preduprediti takve mogućnosti.