Episode 8 · 3 weeks ago

Portparoli vlasti

Jelena Dukarić iz Vojvođanskog građanskog centra ocenila je da ekstremističke grupacije i desničari u Srbiji služe kao produžena ruka vlasti i pričaju one stvari koje političari na zvaničnim funkcijama ne bi smeli da pričaju.  

„Oni čak i nisu uvek u potpunoj kontroli političara nego je činjenica da su neke stvari spremni i sami da urade. Zašto i kako to sociolozi i psiholozi mogu da objasne zato što u njihovom delovanju postoji skrivanje stvarnih želja i razloga za konkretnim uticajem“, rekla je Dukarić u potkastu Ogledalo Nezavisnog društva novinara Vojvodine.  

Govoreći o pokretu Levijatan, koji je u poslednji vreme najzastupljeniji, Dukarić je rekla da je problem što njihovo delovanje niko nije javno osudio, a oni koji jesu njihov glas ne može da dopire do ljudi kojima se obraćaju Levijatan ili narodne patrole koje presreću izbeglice na ulicama Srbije.  

Zašto bi država ulazila u konflikt sa desničarima?

„Mi čekamo reakciju država, a država kao da je u fazonu - što bi se mi sada nešto cimali kada se niko nešto posebno ne buni i zašto bismo ulazili u konflikt sa njima. Meni to tako nekako deluje. Mada čovek koji je kolima uleteo u migrantski centar u Obrenovcu nije ni malo naivna stvar, a Levijatan je taj njegov postupak podržao. Meni to liči na Šešeljevu izjavu kada je izašao iz Haga i rekao da je spreman da ponovi dela za koja je osuđen. To me pomalo plaši“, rekla je Dukarić. 

Govoreći i pripadnicima takozvane Narodne patrole koje idu noću po Beogradu i spopadaju migrante, Dukarić je njihova ikonografiju opisala kao tešku kompleksašku priču koja im je potrebna da bi nekoga omala vizuelno. Sve to za nju izgleda dosta opskurno ali je problem u tome što imaju veliki broj
pratilaca na društvenim mrežama.  

„Sistem prihvatanja migranata u Srbiji nije dobar čim postoji toliki broj ljudi kojima oni smetaju. Građani ne vide zašto su migranti smešteni baš u njihovim mestima i ne znaju skoro ništa o njima. Mi o migrantima uglavnom čujemo kada ih Narodna patrola presretne, a vrlo retko čujemo nešto afirmativno o ljudima koji su u migraciji. Meni je jako važna bila vest da su migranti u prihvatnom centru u Somboru sakupili oko 60.000 dinara za pomoć za lečenje male Anike (bebe obolelele od spinalne mišićne atrofije). Kod nas nažalost ne postoje vesti koje mogu da humanizuju te ljude“, ocenila je Dukarić.  

Nastup političara u Skupštini skretanje pažnje sa ekonomskih problema

Govoreći o zapaljivim govorima predstavnika vladajuće stranke u Skupštini Srbije, Dukarić je rekla da se trudi da ta atmosfera na nju ne utiče, mada je svesna da utiče na naše živote na svakodnevnom nivou. Kako je rekla, poenta je da ćemo uskoro imati ekonomsku krizu i masovno otpuštanje radnika, a političari na vlasti moraju da naprave nešto što će ljudima skrenuti pažnju sa toga.  

„Meni deluje da smo mi samo nedovoljno zainteresovani za onaj deo života koji su okupirali oni koji imaju moć. Po meni je poenta da smo mi jedna siromašna zamlja ali da ipak možemo da funkcionišemo, mada je pitanje dokle i kako će to da izgleda, odnosno koliko će taj politički deo uticati na naš život konkretno“, rekla je Dukarić. 

Nevladine organizacije u Srbiji stalno na tapetu i stalno ih napadaju 

Govoreći o radu i delovanju nevladinih organizacija u Srbiji, ocenila je da je danas teško biti vidljiv, i pored činjenice da je nevladin sektor izuteno važan u svakoj državi jer je korektivni faktor i radi ono što država ne radi.  

„Ne vidim nikakvu razliku u tretiranju nas nekada i sada, samo što se sada teme mnogo teže kandiduju da budu relevantne. Mi se bavimo temama koje su u vezi sa suočavanjem sa prošlošću i to je naš glavni fokus. Jako je teško u situaciji kada imate milion i jedan problem reći šta se desilo u Vukovaru, Sarajevu ili Srebrenici. Jako je teško građanima objasniti zašto je važno da oni to znaju“, rekla je Dukarić i dodala da će tada građani lakše razumeti zašto je neko novinaru Dinku Gruhonjiću došao i na ulazu napisao onakve parole.  

Episode 7 · 1 month ago

Zašto država?

Stanovnici Srbije koji žive van glavnog grada, centralizaciju najčešće zovu
„beogradizacija“ jer, kako kažu, u Beogradu se bolje živi jer tamo ima najviše
novca.  

Ipak, u programima srbijanskih partija decentralizacija je jedna od tačaka, a opozija često kritikuje vlast po ovom osnovu. Čak i u Statutu vladajuće Srpske napredne stranke stoji deo o decentralizaciji Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine od svog osnivanja govori kako o punopravnoj autonomiji Vojvodine, tako i o decentralizaciji Srbije, postojala je i stranka Ujedinjeni regioni Srbije koja
je osnovana na temeljima decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja.
Novi pokreti, kao što je Građanski front, neretko ističu potrebu za decentralizacijom koja odgovara čak i Beogradu. 

Da li je centralizacija prost rezultat "većeg kapaciteta" Beograda i njegove
komparativne prednosti u odnosu na druge, ili je, pak, u pitanju podcenjivanje
i diskriminacija ljudi koji žive izvan našeg glavnog grada, kako i zašto doći
do decentralizacije i na koje se zemlje ugledati – teme su o kojima u ovom
izdanju Ogledala razgovaramo sa Danijelom Dašićem, programskim menadžerom
Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD).  

Zašto decentralizacija? 

Ako se krene dublje u pitanje zašto decentralizacija, može se otići i dublje – zašto
država. Na ovo pitanje Dašić navodi da je država tu jer određeni broj ljudi,
umesto dase sami brinu o ključnim aspektima kao što su zdravstvo, školstvo,
bezbednost – angažuju državu da se brine o tome. Te usluge, zapravo, treba da
budu bliske, dostupne i svima dostupne. 

„Mi imamo sve te usluge u, da se slikovito izrazim u jednom tržnom centru koji je u Beogradu. Dalje postoje ispostave, ali one nisu najjeftinije, ne pružaju nam
dovoljno brzo i efikasno usluge. Sistem malih prodavnica na koje ljudi koji
tamo kupuju imaju mogućnost da utiču što se tiče robe, ljudstva, jeste najbolji
primer decentralizacije“, navodi Dašić. 

Decentralizacija – prazna priča u predizbornim govorima

Mnoge stranke u Srbiji u svoj program uvrstile su deo o decentralizaciji, kao
ključnom preduslovu za razvoj Srbije, a primera kritike vlasti po ovom osnovu
možemo naći i kod Srpske napredne stranke dok je još bila opoziciona partija.
Ipak, praksa je drugačija.  

Razlog lake i jeftine prodaje ideje decentralizacije, Dašić vidi u primamljivosti takvog sistema najširem krugu građana. Tako i sama decentralizacija odgovara samo njima, dok Vlasti ipak odgovara centralizovana moć kojom mogu da upravljaju iz fotelje.  

Centralizovana moć u jednom čoveku

Čitav sistem dao je osnovu za centralizaciju vlasti ne samo u jednoj tački, navodi
Dašić, već i u jednom čoveku – predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji ni sa
svojim najbližim saradnicima ne deli, već se za sve on pita čak i za one stvari
za koje nema ingerencije. 

Tako je on sam najavio da je oročio Vladu do 2022. kada će biti održani i parlamentarni izbori uz redovne predsedničke i lokalne izbore u Beogradu. Dašić napominje da se ovakav sistem izbora samo kod nas održava i da je to potrebno menjati. 

Ipak, veliki je posao menjati izborni sistem, a još teži menjati izborni proces.
Međutim, personalizacija izbornog sistema i procesa mogu biti put ka
decentralizaciji Srbije. 

Decentralizovana Srbija – odozdo naviše

Vraćajući se u period Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Danijel Dašić iz NKD-a navodi da su je zapadni analitičari nazivali decentralizovanom zemljom i pored kulta ličnosti predsednika Josipa Broza Tita, upravo zato što su građanke i građani odlučivali na nivou mesnih zajednica o bitnim pitanjima za njihove živote. 

Upravo je to i ideal koji treba pratiti – da sve odluke mogu da idu odozdo naviše. 

Ipak, kada dođe do decentralizacije – treba imati na umu da oni manji centri kojima će manja mesta gravitirati poput Novog Sada, Niša, Subotice, Novog Pazara ne postanu mali Beogradi. Međutim, sve se to može zakonski regulisati i pažljivim delovanje u probnom periodu od 5-10 godina preduprediti takve mogućnosti.  

Episode 6 · 1 month ago

Propada projekat “srpskog sveta”

Crna Gora je na pragu formiranja nove vlade. U stvari, možda jeste a možda i nije, s obzirom da pobednici na izborima deluju više kao “razbijena” banda nego li kao neka heterogena skupina koja ima neku zajedničku ideologiju ili zajednički cilj. Kako se vama to čini?

“Meni se čini da se još jednom pokazalo da je Karl Šmit bio u pravu: naime, politika počinje u trenutku kada definišeš neprijatelja. Dakle, i taj neprijatelj je bio jedino što je zajedničko toj koaliciji - neprijatelj je bio Milo Đukanović. Sada, kada je on na neki način uklonjen sa tog političkog bojnog polja, preostaje teži dio, da
se učini nešto konstruktivno, pa makar to konstruktivno bilo i neuspješno, pa makar se to konstruktivno kasnije pokazalo i kao čista destrukcija. Međutim, oni imaju sada više problema, i uopšte ne znam odakle da krenem”.
 

A ko je uopšte taj Zdravko Krivokapić? On je regionalnoj javnosti, pa čak bih rekao i crnogorskoj javnosti, do pre nekoliko meseci bio potpuno nepoznata osoba?  

“Pa svejedno je ko je. Ja uopšte ne poznajem čovjeka. Nažalost, sad ga upoznajem kroz njegove izjave, od kojih je svaka sljedeća bizarnija od prethodne, ali to nije bitno. Već nekoliko izbornih ciklusa zapravo DF pokušava ono što im je sada uspjelo: da izbace takozvanog nestranačkog lidera, čovjeka koji će se dopasti njihovom desnom populističkom biračkom tijelu, a neće osobito iritirati ostale građane pa će se neko prevariti da glasa za njih, kao što se i desilo. Da je Krivokapić ove egzbicije koje sada izvodi javno saopštavao prije izbora, pitanje je šta bi se desilo”.  

“Imaćemo najzatucaniju vladu u regionu”

“Znate kako, nedvojbeno je da postoji strah od onoga što dolazi, nedvojbeno je da će ova vlada biti grozomorna. To će biti najzatucanija i najdešnja vlada u regionu, a to je istinski uspjeh, jer je region pun zatucanih i desnih vlada. Dakle, postoji strah i izvjesna energija građanske Crne Gore da se tome odupre, ali kao što znamo to mora da ide kroz političke partije. A političke partije se u ovom
trenutku prave mrtve. One ćute i čekaju i misle da je to mudro. Dragocjeno
vrijeme je protraćeno. Ako je čitava strategija da građani uoče kako su ovi
novi grozni pa se na sljedećim izborima opredijele za one stare koji su bili
grozni ali ne tako grozni kao ovi novi, to je prilično jadno i ukoliko oni ne
mogu smisliti ništa bolje od toga, to je dostojno svakog sažaljenja”.
  

Episode 5 · 1 month ago

91. dan

Zašto je bilo potrebno da prođe svih 90 dana roka za formiranje nove Pokrajinske vlade iako SNS ima nadmoćnu većinu u Skupštini Vojvodine? 

Koje su to politčke igre bile u pitanju? Da li je zaista bilo potrebno čekati formiranje vlade na republičkom nivou koja je takođe poprilično trajalo? Da li su građani Vojvodine to uopšte primetili? I da li je u aktuelnoj raspodeli ili koncetraciji moći Vojvodina potpuno skrajnuta?  

U podkastu Ogledalo portala Autonomija.info „91. dan“ sa naučnim saradnikom na Institutu za političke studije Dejanom Bursaćem razgovara Denis Kolundžija.